Nacionalne-manjine.jpg

Značaj romskog jezika (rom. romani ćhib) za romsku populaciju kako u Gradu Kruševcu tako i na teritoriji cele Srbije, kao i njegove upotrebe i negovanja tradicije govora na izvornom jeziku Roma, je neprocenjiv. Svaka populacija se trudi da održi svoju tradiciju i da govori na svom jeziku. Sudeći da u Kruševcu ne postoji medijski format u ovom obliku, realizator projekta, istražujući probleme i potrebe ciljne grupe, na ovaj način želi da romsku populaciju i njihov jezik približi ostalom građanstvu Kruševca i okoline i time pokaže lepotu romskog jezika, a Romima njihov značaj za grad Kruševac.

Ono po čemu se posebno ističe romski natalitet jeste i izuzetan sluh za muziku i moć da i tugu i radost iskažu kroz neverovatne melodije. Upravo ova socijalna i kulturološka strana romske populacije glavna je tema prve emisije u kojoj smo uživali u najlepštim romskim pesmama.

Članovi Fantastiko benda govorili su nam o romskoj muzici.

 

Pomska muzika je imala dva osnovna izvora u Evropi –  mađarsku i špansku muziku. Isto tako su i drugi lokalni muzički obrasci bili inspiracija romskoj muzici. Neki poznavaoci pripisuju Romima popularisanje drombulja – jednostavnog muzičkog instrumenta koji je poznat u mnogim zemljama Evrope. Romi i romski život su veoma popularni motivi u poslovicama, narodnoj književnosti i pesmama u mnogim evropskim zemljama.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uveo je poziciju pedagoškog asistenta čiji je zadatak da pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima u skladu sa njihovim mogućnostima, potrebama, kao i njihovim nastavnicima sa ciljem pružanja podrške njihovom učestvovanju i uspehu u obrazovnom sistemu. Romska populacija prepoznata kao krajnje ranjiva grupa, te je i za ovu grupub učenika uveden pedagoški asistent u škole. Prema rečima Zorana Mutatovića, pedagoškog asistenta i predsednika udruženja „Romsko srce“ u Kruševcu, jedna od značajnih uloga ovih asistenata je u povezivanju srpskog i romskog jezika, a važna aktivnost ogleda se u saradnji sa roditeljima. Roditelji se redovno obaveštavaju o uspehu dece i u međusobnoj saradnji traži se način kako da se pomogne deci ne samo u školi već i kod kuće.

Radio televizija Kruševac maja meseca 1998. godine otpočela je sa realizacijom emisija u okviru projekta koji je nosio naziv Reč Roma. Emisije su emitovane na romskom jeziku, dva puta mesečno, a bavile su se životom i radom Roma na teritoriji Kruševca, Rasinskog okruga, ali i čitave Srbije. Za emisiju su pričali ljudi koji su se nalazili na mestima odlučivanja i pripadnici romske zajednice, govorilo se o diskriminaciji, zapošljavanju, kulturi, muzici i običajima, a izmeđuostalih, na projektu je radila i novinarka Danijela Karajović, koja je, kako kaže, tokom snimanja ovih emisija mnogo naučila o Romskoj populaciji i njihovom životu.

Kako se može pronaći u literaturi, tradicija kod Roma je veoma važna. Često se ne mešaju sa drugim narodima niti između samih sebe i dele se po svojim dijalektima, zanatima i verovanjima. Romi poštuju, iako nerado, reč starijeg i to je poslednja reč. Nikada svoje starije roditelje ne napuštaju i nikada ih ne ostavljaju u domovima za stare. Žene moraju biti poslušne muškarcima, deca roditeljima, sinovi imaju veću privilegiju u kući od ćerke. Jako su gostoljubivi i rado primaju goste i nude im najbolje što imaju, umeju i znaju. Ne pridaju veliki značaj školi i nose duboki strah od odbacivanja od drugih naroda. Ne vole živeti pod komandom drugih i najviše vole slobodu samoodlučivanja. Nošnja im je takva da su kod muškaraca obično šarene košulje, uzane pantalone, a vole da nose i šešire, dok najmanje vode računa o svojoj obući. Žene obično nose duge i šarene suknje i košulje. Vole sjajne i drečave boje, kako žene tako i muškarci, a posebno mesto u njihovim životima zauzima muzika. Svoje utiske kroz dugogodišnji rad na emisiji Reč Roma, prenosi nam Danijela

Karajović, novinarka regionalne televizije Kruševac.

Šaban Bajramović rođen je u niškoj mahali , a muzikom je počeo da se bavi na Golom otoku gde je izdržavao kaznu zbog bekstva iz vosjke. Bio je omiljeni pevač Indire Gandi i, po strogim kriterijumima magazina "Tajm" jedan od 10 najboljih džez i bkuz pevača na svetu. U okviru pete projektne emisije koju Televizija Plus realizuje uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja razgovarali smo o ovom umetniku sa direktorom Nišvil džez festivala Ivanom Blagojevićem.

U 7. projektnoj emisiji nastavili smo priču o krakju romske muzike Šabanu Bajramoviću. O njemu nam je govorio savremenik , njegov vrlo dobra saradnik i prijatelj Nebojša Saitović - poznatiji kao Neša Saiti. Posetili smo i Niš ,  rodni grad ovog čuvenog pevača i kompozitora romske muzike. U Nišu , na vrhu amfiteatra na nišavskom keju nalazi se i spomenik Šabana Bajramovića .

Diskriminacija u Srbiji postoji, pokazuju istraživanja nevladinih organizacija, a najizloženiji su joj Romi. Na temu „Otvoreno o diskriminaciji” u Centru za stručno usavršavanje Kruševac održan je i okrugli sto, koji je deo istoimenog projekta koji sprovodi UG Romani cikna iz Kruševca. Uvodničari Okruglog stola bili su Turkijan Redžepi - novinar i Snežana Živković - sociološkinja.

Televizija Plus

Balkanska br. 71

office@tvplus.rs

rtvplus@gmail.com

Tel: 037/499-500

Televizija Plus je javni servis

koji brine da uvek budete

informisani na vreme.

Copyright © 2019 Televizija Plus. Sva prava zadržana.