AleksandrovaÄka župa se deli na Donju, kotlinsku i Gornju, planinsku, župu. Donju župu karakteriÅ¡u brežuljkasto-brdoviti i niskoplaninski predeli sa padinama osunÄanim tokom celog dana, dok Gornju župu karakteriÅ¡u predeli izrazito planinskog karaktera koji predstavlaju delove planina Kopaonik, Željin i GoÄ. Dok Donja župa nudi bogatstvo vinograda i vinarija, na Gornjoj župi nalaze se predivni predeli za odmor i rekreaciju.
Jesen u aleksandrovaÄkoj župi najživlje je i najvažnije godiÅ¡nje doba. GodiÅ¡nje doba u kom vinari i vinogradari imaju pune ruke posla. PoÄinje berba tokom koje se radi mnogo i predano, kako bi se kasnije uživalo u dobrim vinima, ali i rakijama.
Poput Bordoa, Santorinija, grada Santa Rosa u Kaliforniji ili Porta u Portugalu i Srbija ima Muzej vinogradarstva i vinarstva, a koji je smeÅ¡ten u Aleksandrovcu. Muzej je osnovan krajem marta 2000. godine sa ciljem da sakuplja, Äuva i pravi izložbe svih predmeta koji svedoÄe o vekovnom vinarstva i vinogradarstva u Srbiji. Idejni tvorci Muzeja su Gvozden ÄŒolić i profesor NebojÅ¡a Marković.
ZaviÄajni muzej Aleksandrovca je neizostavni Äinilac kulturnih deÅ¡avanja ne samo u župi već i na mnogo Å¡irem prostoru. Nalazi se u kući popa Marka Bogdanovića, zdanju smeÅ¡tenom na kraju centralne ulice i predstavlja svojevrstan spomenik kulture. Muzej raspolaže sa preko 3500 eksponata razvrstana u tri postavke: arheoloÅ¡ku, istorisku i etnografskua, a važan deo postavke zaviÄajnog muzeja Äine Äetri skulpture od terakote otkrivene sredinom Å¡ezdesetih godina proÅ¡log veka na lokalitetu Vitkovo Äijih, koje je pod kulturnom zaÅ¡titom.
Aleksandrovac, opÅ¡tina u centralnoj Srbiji, centar je aleksandrovaÄke župa, nadaleko poznate po vinogradarstvu i vinarstvu, a koja se smestila izmeÄ‘u planina Kopaonik, GoÄ, Željin i Jastrebac. Uz vinograde i dobro vino, ovaj kraj odlikuje i vredan i gostoprimiv narod, kaže predsednik opÅ¡tine Aleksandrovac, doktor Mirko Mihajlović.
