O projektu
Minuli vekovi ostavili su RaÅ¡ki bogato kulturno-istorijsko nasleÄ‘e, manastire i crkve iz ranog srednjeg veka koji predstavljaju bisere srpske srednjevekovne arhitekture i umetnosti. U RaÅ¡koj oblasti se nalazi mnoÅ¡tvo manastira kao Å¡to su Studenica, ÄurÄ‘evi Stupovi, Sopoćani, Visoki DeÄani, GraÄanica, ŽiÄa i Pećka PatrijarÅ¡ija. Najpoznatiji, i vredni svake pažnje, u samoj RaÅ¡ki su manastiri Gradac, Stara i Nova Pavlica i KonÄul. Cilj projekta je da ukaže na njihov znaÄaj i pravoslavlje kroz vekove. Kroz emisije bavićemo se srpskim manastirima i crkvama koji odolevaju zubu vremena kroz vekove i svedoci su burnih i teÅ¡kih prilika kroz koje je Srbija prolazila i kroz koje je istrajavala.
„Petrova crkva, punim nazivom crkva Svetih apostola Petra i Pavla, najstariji je spomenik crkvene arhitekture na prostoru Srbije, saborni hram prve srednjevekovne srpske države u Rasu i prvobitno sediÅ¡te raÅ¡ke episkopije dok su ÄurÄ‘evi stupovi jedan od najstarijih srpskih manastira, koji je podigao veliki župan Stefan Nemanja“, i oba spomenika svedoÄe“ o temeljima i kontinuitetu razvoja samostalne srpske države i sticanja crkvene autokefalnosti“.
U dolini reke Ibar, meÄ‘u mnogim drugim spomenicima, o istoriji srpske države svedoÄe i dva manastira – Stara i Nova Pavlica. Ove dve bogomolje, koje nose isto ime, nalaze se na maloj udaljenosti jedna od druge i nadopunjuju se u svojoj religioznoj i turistiÄkoj vrednosti. Svojom istorijom i svedoÄenjima oba ova manastira od velikog su kulturnog i duhovog znaÄaja. Kako za samo mesto Pavlicu, tako i za celokupno srpsko nasleÄ‘e, ove bogomolje predstavljaju riznice podataka o srpskim vladarima, srpskom identitetu i povesti. Pored toga, ove graÄ‘evine su vredne u svetu graditeljstva, arhitekture, i umetnosti. Zato, kada se budete naÅ¡li u njihovoj blizini, potrudite se da njihov celokupni znaÄaj sagledate iz svih uglova.
SmeÅ¡ten u podruÄju Stare RaÅ¡ke, na Å¡umovitim padinama Golije, na uzviÅ¡enju koje meÅ¡tani nazivaju Petrov KrÅ¡, manastir Gradac podignut je u drugoj polovini 13. veka, na ostacima nekadaÅ¡nje crkve. Zadužbina kraljice Jelene Anžujske, žene srpskog kralja UroÅ¡a I Nemanjića, pravi je pravoslavni biser u Dolini jorgovana. Osnovan je kao veliki muÅ¡ki manastir. Ktitorka ga je bogato opremila i o njemu se posebno starala. Bio je zaÅ¡tićen masivnim zidom i imao je dva ulaza. U manastirskom kompleksu nalaze se graÄ‘evine: velika BogorodiÄna crkva i manji hram Sv. Nikole ÄŒudotvorca Mirlikijskog na steni, iznad ulaza u manastir.
Put do manastira Studenice vodi kroz Ibarsku "Dolinu vekova" u kojoj je nekada bilo jezgro srednjovekovne srpske države RaÅ¡ke. Veliki župan Stefan Nemanja, utemeljivaÄ pomenute nezavisne države RaÅ¡ke i rodonaÄelnik moćne dinastije Nemanjića, podigao je BogorodiÄinu crkvu, svoju zadužbinu, pre viÅ¡e od osam vekova. U njoj poÄiva, ne kao vladar, već kao skromni monah,svetac Simeon, sa svojom ženom, monahinjom Anastasijom i njihovim sinovima, Vukanom i Stefanom PrvovenÄanim. Godine 1986., u kojoj je proslavljala osam punih vekova svog postojanja, Studenica je upisana u listu svetsve baÅ¡tine UNESCO-a kao spomenik univerzalne vrednosti. Manastirski kompleks i arhitekturu Studenice Äine glavna manastirska crkva posvećena Bogorodici, Kraljeva crkva (posvećena sv.Joakimu i Ani) i crkva sv. Nikole-NikoljaÄa,a u okviru manastirskog kompleksa su i ostaci temelja crkve sv.Jovana, Savina trpezarija, kula, riznica, konaci...
ZnaÄaj koji ŽiÄa, kao simbol osnivanja srpske države, autonomije srpske crkve i nacionalnog identiteta ima u istoriji srpskog naroda, je nemerljiv. Stoga i studije i zaokupljenost naÅ¡ih istraživaÄa ovom srpskom svetinjom ne jenjava kroz vekove. Iako sudbina nije uvek bila naklonjena ovom svetom mestu, svest o njegovoj vrednosti nikada nije nestala u vrtlozima srpske istorije. Kroz emisiju „Srpske svetinje RaÅ¡ke“ upoznaćemo vas bliže sa znaÄajem koji ovaj manastir ima kroz istoriju dugu 800 godina.