ROĐACI NAŠEG GRADA - ODLAZAK VAJARA DRAGANA DIMITRIJEVIĆA
Ovih dana, tačnije 24. februara ove godine, napustio nas je velikan
srpske likovne umetnosti vajar Dragan Dimitrijević.
U Kruševcu je ostavio veličanstven Spomenik solunskim ratnicima na
platou fontane.
Mnoga njegova dela su obeležena i inspirisana vlikim idejama srpske
istorije. U Herceg Novom kralj Tvrtko Kotromanić, u Trsteniku kneginja
Milica, u Velikoj Drenovi patrijarh German…
U okviru Likovne kolonije u Ribarskoj Banji upravo je završio skulpturu
Vojvode Prijezde, u ciklusu kosovskih junaka Lazrereve epohe (kao i bareljef osnivaču Ribarske Banje kao što ih rasipao po crkvama i manastirima diljem Srbije).
Neka mi bude dozvoljeno u ovoj maloj oproštajnoj reči da to bude jedan
zapis iz moje knjige Skraćenice , a odnosi se na dan kad je u Kruševcu
svečano tog Vidovdana 1993. otvorern Spomenik Soluncima…
Tekst nosi naslov
Pšenična vlat:
Nas nekoliko članova Odbora za podizanje Spomenika ratnicima 1912-
1918, u poseti smo Draganu Dimitijeviću, vajaru u likovnom ateljeu
Akademije za likovne umetnosti u Beogradu. Vajar je
očigledno posebno raspoložen jer su mu došli zvaničnici „kojima polaže
poslednji račun“-
Profesor Glid, predsednik žirija ima male beznačajne primedbe, svi
ostali (koliko da sami sebe čuju ), takođe.
Vajar je ushićen, svakog je saslušao , ali čini mi se, nikog nije čuo. I mi
smo bili ushićeni , konačno obraćamo se zaboravljenoj istoriji- Bili smo
deo Spomenika, a Spomenik deo nas. Sa njim smo negde u utrobi ateljea,
kao u posteljici materice, pre nego što izađe na videlo dana.
I sve ovo ne bi bilo interesantno, da jedan mali detalj nije ištrčao
iz ove harmonije.
Na opanku srpskog ratnika u glini našlo se zrno pšenice. Nikao je
zeleni klasić nežnog hrolofila. Gordo –uspravan, kao šiknuta misao. Kao
kakva pesma o njivi i opanku, o težačkom seljačkom znoju…
Vajar nije imao srca da ga pred nama slomi. Smeje se i ne zadržava se na
tom detalju. A znam, pokvarenjak, ima istu božansku misao i sa
njom neobjašnjivu strepnju.
Kada se za Vidovdan 1993. otvorio Spomenik u Kruševcu (na Trgu
oktobarske revolucie) bio sam jedan od onih koji su za zvaničnike na
otvaranju pripremali tekst govora.
Spomenik u bronzi nije imao izlivenu pšeničnu vlat.
A ja tako dugo, tajno buljio u opanak, koji se zvog toga,čini mi se,
malčice mdrnuo.
Bio je to trenutak kad sam osetio da sam nečim neobičnim ispunjen. I
da sad mogu napustiti „već viđeno“ na svečanosti. A i sve druge reči bi
bi bile prazne…
U onoj pšeničnoj vlati, od koje se pravi hleb naš nasušni, mislim da je
bila duša velikog umetnika Dragana Dimitrijevića…
LJubiša Bata Đidić
0 komentara